Разговор са Александром Прокићем, асистентом на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Средња школа:
„Мачванска средња школа “ Богатић—Машински техничар за компјутерско конструисање

Основне и мастер студије:
„Природно—математички факултет“ Универзитета у Новом Саду

Докторске студије:
„Факултет техничких наука“ Универзитета у Новом Саду

 

            1.Како памтите период живота проведен у Мачванској средњој школи?

            Период проведен у МСШ памтим пре свега по пријатељствима и професорима који су нам предавали.

            2.Које је сећање из средње школе које вам је најупечатљивије?

            Највише у сећању су ми остале заједничке анегдоте са школским друговима и другарицама, којих је било много.

            3. Да сад бирате да ли бисте поново уписали МСШ или неку другу школу и због чега? Да ли бисте препоручили некоме да је упише?

            Уписао бих поново МСШ. Мислим да ми је пружила довољно знања, како за даље школовање, тако и из општег образовања које је веома важно. Тако да бих свакако препоручио удућим ученицима да је упишу.

            4.Како је текао ваш животни пут од завршене средње школе па до данас?

            По завршетку средње школе 2012. године уписао сам основне студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду, смер професор математике. Основне студије, као и мастер студије, сам завршио са просечном оценом 10. Потом сам 2017. године уписао докторске студије на ПМФ-у. Исте године сам се запослио на Факултету техничких наука где сам изабран у звање сарадника у настави, а следеће године и у звање асистента, на којој позицији сам и данас. Пар година сам радио и у гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду, где сам предавао геометрију специјалном одељењу осмог разреда при гимназији.

            5.На који начин вас је средња школа припремила за даљи животни пут? Ко је од наставника у том смислу одиграо највећу улогу?

            Пошто сам током школовања имао 4 до 5 часова недељно математике, то је било сасвим довољно да када упишем факултет не заостајем за ученицима који су ишли у математичке гимназије. Ту бих свакако морао да споменем професора Александра Ђурића који ме је упознао са лепотом математике, као и разредне старешине професоре Миодрага Шупељаковића и Рада Росића који су увек били ту да нам изађу у сусрет и посаветују нас. Мада не бих могао да изоставим ни остале професоре који су нас својим понашањем научили какви људи треба да будемо, док се већи део градива до сада и заборавио.

            6.Које су предности похађања школе у малој средини из данашње перспективе?

            Предности су што сте увек близу породице и пријатеља. Како је средина мања, сви се међусобно познају, па се и евентуални проблеми лако реше.

            7.Шта је за време школовања било најлакше, шта најтеже(предмети, професори).

            Најлакша је била математика, а најтеже сам и заборавио, вероватно друштвени предмети у којима ја нисам видео толико повезаности као у математици.

            8.Како вас је МСШ припремила за факултет?

            Као што сам већ рекао, научено градиво из математике је било одговарајуће да наставим то и да студирам.

            9.Како гледате на посао наставника данас?

Мислим да је врло изазован, али такође и веома је леп када видиш ученика или студента да се труди, разуме и решава проблеме за које си га спремао.

            10. И за крај ако имате нешто да додате  и да поручите нашим садашњим и будућим ученицима.

Поручио бих им да уживају у детињству, али такође да искористе то време за потрагу за занимањем које им се свиђа, зато што је врло важно радити посао који волиш.